Delfin je fizički najzahtevnija tehnika plivanja. Ujedno je i najatraktivnija. Ova tehnika se još naziva i leptir (butterfly), ali kod nas leptir označava tehniku koja nije takmičarka i predstavlja kombonaciju 2 Takmičarske tehnike – ruke delfin i noge prsno. O ovim tehnikama ćemo napraviti posebnu objavu.

Karakteristično za ovaj stil plivanja je da su zaveslaji rukama i udarci nogama simetrični, za razliku od
kraula i leđnog gde su naizmenični.
Početni položaj je na stomaku, ruke su optužene i ulaze u vodu otprilike u širini ramena. Kod ove tehnike su izražene individualne razlike u odnosu na građu plivača, neko će zaveslaji započeti malo šire, neko malo uže od širine ramena.
Noge su optužene i paralelne.
Lice je u vodi.
Kod delfina imamo karakterističan pokret telom koji izgleda kao jedan talas. Ovaj talas počinje u visini početka grudne kosti, putuje kroz trup i noge i pomaže da se generiše sila za udarce nogama.
Tehnika se izvodi na sledeću način:
Obe ruke ulaze u vodu istovremeno, hvataju zatim povlače vodu i završavaju zaveslaj u isto vreme u visini kukova. Zatim opružene ruke izlaze iz vode i vraćaju se u početni položaj sa strane, polukružnim simetričnim pokretima.
Talas se inicira prilikom ulaska ruku u vodu.
Dok ruke naprave jedan zaveslaj, noge udare 2 puta.
Disanje je takvo da se glava podigne pravo napred u trenutku kada su ruke završile fazu učenja i nalaze se u nivou kukova. Kako ruke idu napred tako seni glava spušta u vodu. Može se disati na svaki zaveslaj ili na svaki sledeći, to je stvar taktike. Kod školske tehnike diše se na svaki drugi zaveslaj.
Rotacija se dešava oko poprečne ose. Zamislimo da nam je ispred kukova neki kanap preprečio put, i da svakim zaveslajem treba da ga preskočimo.

Takmičarske tehnike koje se plivaju su:

50 m delfin
100 m delfin
200 m delfin