Svaka nova veština koja se uči je pre svega adaptacija nervnog sistema. Bilo da je reč o deci ili o odraslima postoje određena pravila koja nam mogu pomoći da lakše i brže savladamo novu veštinu i da vreme koje smo posvetili učenju iskoristimo na najbolji mogući način.
Kada kažemo da je usvajanje nove veštine adaptacija nervnog sistema šta to u stvari znači? To znači da će se veština „upisati“ u deo mozga koji je zadužen za određenu sposobnost i da će ostati tu da nam bude na raspolaganju kada nam zatreba. Bukvalno se stvaraju brazde u kori mozga koji postaju nosioci informacija.
Te brazde se stvaraju kada se neka veština (ili bilo koja informacija, može biti i neka pesma, strani jezik ili lekcija iz škole) ponovi dovoljan broj puta da bi se neuroni između sebe povezali na određeni način. U zavisnosti od veštine koju vežbamo ili učimo, te informacije se skladište u odgovarajućim zonama mozga. Posebno je za govor, za pevanje, finu i grubu motoriku sviranje, igranje šaha… Ono što je zajedničko za sve, to je da se uči kroz manji ili veći broj ponavljanja.
Da bi jedan pokret prešao iz privremene u takozvanu trajnu memoriju, i da bismo mogli da ga koristimo automatski, bez razmišljanja o tome (npr. kada pišemo, razmišljamo o tome šta pišemo, a slova pišemo po automatizmu, ne razmišljamo o tome kako pišemo svako slovo. Deca koja tek uče da pišu, pišu polako i pažnja im je usmerena na svaku liniju) potrebno je (u najširem opsegu i zavisno od složenosti radnje) između 800 i 2500 ponavljanja.
Potrebno je naglasiti
PRAVILNIH ponavljanja. To je kada se uči ispočetka. Ukoliko se ispravlja neki pokret koji je naučn nepravilno, onda je potrebno preko starog obrasca praktično na silu upisati novi, i onda se broj ponavljanja uvećava 3 do čak 6 puta u odnosu na broj ponavljanja kada bi se ista veština učila ispočetka.
Mislim da nije potrebno naglašavati koliko je važno da kada nešto učimo prvi put, to naučimo pravilno.
Pošto govorimo o plivanju, navešćemo par saveta kako da izbegnemo greške i kako da najbolje iskoristimo vreme koje smo odvojili za treninge.
Prvo, a možda i jedino 🙂 slušajte trenera.
Trudite se da svaku vežbu uradite tačno onako kako je trener pokazao.
U učenju plivanja koristimo metodski postupak koji kada pratimo krećemo od jednostavnih, osnovnih stvari koje su poznate i lake za naučiti, a onda se vežbe usložnjavaju, na osnovu se nadovezuju sve kpmplikovaniji elementi. Kao kada gradimo kuću.
Ukoliko je temelj dobar i jak, dobro napravljen, možemo zidati mnogo spratova i na kraju se popeti visoko. Mi na kraju dobijemo celu tehniku plivanja (ili jednu od četiri).
Ukoliko neku osnovnu stvar naučimo pogrešno, zadaće nam velike muke kasnije, kada dođemo do komplikovanih plivačkih zaveslaja, i ili ćemo potrošiti mnogo vremena da to ispravimo, ili nikad nećemo moći da savladamo tehniku do kraja, uvek će nam kvariti neki detalj.
Dobra stvar kod plivanja je što osnovnih elemenata nema mnogo. Samo 3.
- Plutanje (na stomaku i na leđima)
- Disanje
- Pokreti rukama i nogama (zaveslaji)
Deci može nekad biti dosadno da rade jednu te istu stvar iznova i iznova, i zato je na nama, na trenerima, da smislimo način kako da oni urade potreban broj ponavljanja svake vežbe, a da im se čini da zapravo svaki put rade nešto drugačije.
Drugi savet je: uključite se. Svesno usmerite pažnju na ono što radite. Razmišljate o tome zašto radite koji vežbu, i zamišljate kako se to odnosi na celu tehniku. Ako trener već nije objasnio čemu služi koja vežba, pitajte ga. U praksi se pokazalo da svesna aktivacija pažnje i mentalni fokus prilikom izvođenja vežbe može da doprinese tome da se vreme učenja osetno smanji.
Treći savet je: rasporedite treninge u toku nedelje tako da imate dovoljno vremena za odmor. Dobro bi bilo imati dan odmora između treninga kako bi se telu (i mišićnom i nervnom i endokrinom sistemu) dalo dovoljno vremena za odmor.
Odmor je zapravo vreme kada dolazi do napredovanja. Mi na treningu potrošimo određene energetske zalihe iz mišića i drugih rezervoara, a onda kada dođemo kući, jedemo i naspavamo se, organizam te rezervoare ponovo napuni, ali ne do nivoa ka kom su bili pre treninga, već malo više.
Za svaki slučaj. Jer ko zna šta može da nam padne na pamet 🙂 I na taj način napredujemo.
Ukoliko posle treninga nismo telu dali dovoljan oporavak a to su hrana i spavanje, organizam se iscrpljuje, i ako to traje previše dugo, mi nećemo napredovati već postoji mogućnost čak i da se neko razboli.
Ovo je nekoliko univerzalnih saveta koji važe i za decu i za odrasle, i ne odnose se strogo na plivanje, već se mogu primeniti na razne druge stvari u životu.
Ukoliko ih se budemo pridržavali, povećaćemo kvalitet učenja i treninga, brže ćemo napredovati, i imaćemo šansu da veštinu koju učimo naučimo do najvišeg nivoa.
Sportski pozdrav!
